Чет. дец 3rd, 2020

Сорабија Инфо

За све оне који воле Србију и желе јој добро!

II део – Неколико Истина о Овдашњим Просторима и Дешавањима Кроз Времена

1 min read
Пише: Петар Ашкраба Загорски 

Још од ђетета, моја прва занимања била су за србска презимена и сеобе Срба.
Бавећи се презименима уз све друге животне послове ЈА САМ НА ОСНОВУ ПРЕЗИМЕНА ПРОНАШАО ПУТЕВЕ СЕОБА, А НЕ НА ОСНОВУ ПУТЕВА СЕОБА ПРОНАШАО ПРЕЗИМЕНА. Имао сам срећу и божију даћу да пођем од презимена уклесаних на гребницама те нијесам изгријешио. (Гребнице имају и друге називе:гребља, гробља, гробнице, мраморје, мраморја, мрамори, мраморови, камови, ками, белези или биљези („белег“), камени споменици, грчка гребља, грчка гробља, некрополе, машета, могиле, надгробњациитд, а окупациона Аусто-Угарска уводи и појам стећци.

Стећак је врста гребнице. Стећак је стесак. Као стојећак. Он је празан. Тиме је Аустро-Угарска хтјела рећи да су Срби празни. Да Срби немају историју. А онда су Аустро-Угари измислили богумиле и да ти како они кажу стећци припадају тим богумилима. Правилно је гребница односно гребнице. А то је лако знати. Је ли се стари србски град Сербиново зове Загреб или Застећак.


Простор којим се занимам и који обрађујем јесте Загорска Србија или Загорје. Постоје три прошлосна раздобља Загорске Србије или Загорја. Прво је Загорје или Србија а звано Загорска Србија са средиштем Кучевом, данашњим Калиновиком, од прије Христова доба до раздобља краља Будимира од 671-е године до 711-е године. Првобитна Загорска Србија од прије Христова доба обухватала је од увора Повардарја до изворишног Посавља односно Алпи. Друго раздобље Загорја јесте до пред крај 14-ог вијека када оно обухвата од Невесиња преко Кучева (Калиновика), воде Дрвне (данашње Дрине) ка Брезнику (Пљевљима) те до Трнова и Гацконског језера и врха дурмиторских страна. И треће Загорје, јесте данашње (и већ одавно) само Равно Загорје или Кршно Загорје или Кучевско Загорје на чијем је средишту Калиновик или Калновик.

Само име Калиновик је уствари племе Калиновић. Калиновићи се јављају од прије 2500 година а највише у Дечанским хрисовуљама од 1335-е до 1345-е године и најчешће се помиње Ранко Калиновић из Калиновика који води државну управу цара Душана. Тако је и КУЛИН БАН КАЛИНОВИЋ БАН, ИЗ ПЛЕМЕНА КАЛИНОВИЋ скраћено КАЛИН БАН те КУЛИН БАН. ИЗ ПЛЕМЕНА КАЛИНОВИЋ ЈЕ И КРАЉ ТВРДКО грана Романовића. Знадимо успут да је србски језик прије више од 25 вијекова био службени језик тада познатог свијета. Тако је из старосрбскога језика настао латински језик(који се формирава у 6-ом вијеку прије Христа) и много много ријечи у западним језицима су из србскога језика. СРБСКИ КРАЉ БУДИМИР (владао од 671-е до 711-е године) ПОДИЈЕЛИО СРБИЈУ НА БАНАТЕ И ЖУПЕ. ПОСЛИЈЕ СЕ „СРБИЈА (ИЛИ ЗАГОРЈЕ)“ ПОДИЈЕЛИ НА РАШКУ И БОСНУ И ДРУГЕ СРБСКЕ ЈЕДИНИЦЕ.

Повеља Кулина бана


ДАЉИМ ЈАЧАЊЕМ РАШКЕ И БОСНЕ, БАНОВИНЕ И ЖУПЕ ЗАНЕЈАЧИШЕ. Слабљењем Загорске Србије и настанком нових србских јединица одсељени Срби Срби Кучевљани (Загорани) основали су Кучево у Старој Црној Гори касније звано Кчево и Чево, затим Кучевљане зване Куче односно Цуце те племе Кучевљани скраћено Кучи. Од 1280-е године одсељени Срби из Загорја основали су Загорје, данас звано ЗАГОРЈЕ ОБ САВИ у Словенији. Такође, Срби Загорани населили су се код тамошњих Срба основавши Загорје а однедавно названо Хрватско Загорје. Загорани Кучевљани су основали Чевљановиће и Гојановиће (мјеста данас код Средњега у Босни). (Срби дођоши у Дубровник, све од средњег вијека, су најчешће морали прилагођавати своја имена, унијатити се и првенствено прихватати римокатоличку вјеру, а то чињаху запослењима, женидбама, удајама и слично).

Веома давно код Загорана (као и других Срба)постојао је обичај ПОБРАТИМЉЕЊА или БРАТИМЉЕЊА. Он обухвата називе побратим и посестрима. Такође кумовање и КРВНА ОСВЕТА забиљежени су код Срба на Загорју. Управо Петар Гојниковић, загорски кнез , који владаше кумовао се са бугарским царем Симеоном (Симеуном), односно био је крштени кум Симеоновом сину и ђетету дато име Петар. На једној гребници у Хумини (Убоско код Љубиња) насталој прије икадашњег помена Црне Горе, пише: „Асе лежи Дабижив Радовановић, Чоче, тако да си благ“. У 13-ом вијеку, ОКО 1235-е године У (ПРОСТОР ДАНАШЊЕГ ДИЈЕЛА ЗАПАДНЕ ХРВАТСКЕ) И БОСНУ (ОНДАШЊУ) ДОШЛИ СУ ФРАЊЕВЦИ (католички ред основан 1209-е године), почевши одмах грађење својих цркава и покатоличавање Срба. Разумљиво је, да су до њиховог доласка сви на простору данашње Босне (а Босна је тада знатно мање обухватала)и шире били Срби православне вјере, а у Босни није било нигдје католика. Од њих, фрањеваца, се јављају и Срби католичке вјере. За цара Душана, загорска, хумска и требињска властела размјештена је на важна и ударна мјеста у србској држави.

ЦАР ДУШАН ЈЕ „ЗАСЛУЖНЕ МУЖЕВЕ“ за заслуге понамјештао на она мјеста, за која је сматрао да је најважније за Србско царство. Године 1355-е 20-ог децембра, када је „најпотребнији“, умире Цар Душан. Мисли се да је отрован, али од кога не зна се бар најавно. Гроб Стефана Душана је у манастиру Светога Арханђела код Призрена. ОД СМРТИ ЦАРА ДУШАНА 1355-е године 20-ог децембра СРБИ НЕМАЈУ СВОЈУ ДРЖАВУ НИТИ СВОГА ВЛАДАРА КОЈИ ЈЕ ВЛАСАН СОБОМ. До неколико долази несретна КОСОВСКА БИТКА 6897-е године 15-ог јуна на дан крсне славе кнеза лазара Светога пророка Амоса (по новом 1389-е године на Видовдан (дан Светога Вида) у уторак. (Могао је кнез Лазар пропуштати азијатску силу која је ишла на Србско Царство, али он је бранио не само Србе православне него и хришћанство, хришћанску Европу, одлучан да оде у царство небеско). Врло је занимљиво што су и „Турци“ узимали ријеку Крку за границу на тој страни, што говори да су и они подразумијевали да је дотле (на том мјесту) западна граница тадашње Србије. Бранеће себе Аустрија и римокатоличанство основали су СРБСКУ ВОЈНУ КРАЈИНУ која трајаше од 1578-е године до 1880-е године.

Историјски гледано, овдје би се морало закључити да су СРБСКЕ ЗЕМЉЕ И СРБСКИ НАРОД БИЛИ ДУГО ВРЕМЕНА ПОД НАПАДИМА ЧЕТИРИ НЕПРИЈАТЕЉА: папе (покатоличавања), Византије (истина на издисају), Угарске и Турске. Произилази да је засигурно пријетило ропство. Само је питање било од кога. Србе су запали „Турци“, страшни и грдни освајач, ропство, данак, зулум, и многа зла. Могло би се још нешто закључити, што изгледа страшно и парадоксално: произилази ДА ЈЕ СРБЕ ЗАПАО БИЛО КОЈИ ДРУГИ ОД ОСВАЈАЧА (УМЈЕСТО „ТУРАКА“) ДАНАС СРБА НЕ БИ БИЛО, И ДАНАС НЕ БИ БИЛО СРБСКОГА ИМЕНА.


НАРОД ЈЕ УСТВАРИ ПОГРДНО ИМЕ ЗА ИСТОРОДНЕ ЉУДЕ. Народ је као накот, нанос, наплав и слично те представља првенствено количину (некада је било и вишка) а не и вриједност (која се не искључује). (Превјеравање у ислам, а и у друге вјере некад су Срби чинили, можда налик данашњим прелазима у странке и партије, јер је то и тада изгледало да се неће изродити ни у шта значајно). (АКО ЛИ СУ ПРЕВЈЕРЕНИ ОНИ, ТО СЕ НИЈЕ ЗЕМЉА ПРЕВЈЕРИЛА). Наиме средњовјековне породице су биле бројне, а и напредне толико и тако да су живјели ИСТОВРЕМЕНО и на планини и у Хумини. Најгоре пустошење ондашње Босне извео је 1697-е године Евгеније Савојски, аустријски војсковођа, рођењем Француз, који је продро до Србинова (Сарајева). ОД ПУСТОШЕЊА ЕВГЕНИЈА САВОЈСКОГ ДОЛИНОМ БОСНЕ, СРБИ СЕ ВИШЕ НИКАДА НИЈЕСУ ОПОРАВИЛИ. СА 1875-ом годином, и самим устанцима, завршава се скоро четиристогодишње робовање под Османским царством, Турском.
У Загорју је оно трајало 405 година, Србији (садашњој) средишњој 345 година, у Пиви рецимо по једном мјерилу 396 година, а по другом 406 година, Требињу 409 година, а Стара Црна Гора(заузета 1499-е године)је мање или више бивала слободна и са повластицама до 1796-е када се отргла Османлија, а државом би се могло рећи постаје 1858-е послије битке на Грахову, када се види да се“велике силе понашају према Црној Гори као према посебној држави“. Према томе није тачно ни оно уобичајено „петстогодишње робовање под Турцима“ које је протурила Аустро-Угарска. Берлински конгрес европских сила 1878-е године, показао је односзападних сила према Србима, и чекање самосрбског ослобођења од Турске, а онда стављања под своју чизму, јер је на овом Конгресу дато Аустрији да окупира Босну и Херцеговину. То се и десило. Аустрија је одмах 1880-е укинула Србску Војну Крајину, након њеног живота од 302-е године. „У освојеним крајевима Аустријанци су нагонили заостале муслимане силом да примају католичку вјеру. Нешто муслимана је и прешло, док се већина иселила у турске пограничне крајеве. „вели П. Н. Гаковић: „Босна вилајет“, стр. 18. За муслимане је увођен назив Бошњак.
По окупацији од Аустро-Угарске, иселили су се у Турску наравно сви иколико прави Турци с освојених србских простора, али и један број Срба мухамеданаца, док су се други груписали Сарајеву и другдје. Код нас је потпуно историјско испирање мозга. У нас се назива Босанац па чак и Бошњак (и Бошњаци), муслиман са презименом Смедеревац, са презименом Ваљевац, Шапчанин, Биоградлија, Колубара, Пожеглија, Ужичанин, Скопљак, Никшић, Колашинац, Ровчанин, Булатовић, Мартиновић, Ганић, Мекић, Калач, Дрековић, Бушатлија, Зечевић, па из Херцеговине Сточанин, Обрадовић, Мандић, Бранковић, Ћетковић, Вуковић, Вукотић, Мостарац и тако редом. У нас је све излагано, налагано и лаж усвојена. Лаж влада. Истини не да неправда. Сви врхунци с Аустро-Угарском били су на Видовдан 1914-е године. Тај дан би САРАЈЕВСКИ АТЕНТАТ . Одмах по Сарајевском атентату 28-ог јуна 1914-е године почела су убијања вјешања и стријељања Срба по Босни и по Херцеговини и другдје. Радње Срба су пљачкане, куђе паљене, грабљена им је имовина. Извршитељи су били углавном покатоличеници, звани Хрвати. Потом су организовано направљени концентрациони логори смрти за Србе (ратно способне, али и за жене и дјецу). Поменућемо само Арад, Терезинштат и Добој. Аустро-Угарска која је била припремила напад на Србију и Србе уопште измислила је да јој је Сарајевски атентат повод Рата.
Жеље католика на Балкану најбоље осликава реченица једног социјалисте у Босни:“Аустрија је остала у Бечу, Угарска у Пешти, а Аустро-Угарска у Загребу“ – пише П. Н. Гаковић: „Босна вилајет“, стр. 87. Ондашња Србија је у Првом свјетском рату изгубила преко 29% највиђенијих Срба. Уз Други свјетски рат изгубљен је бројни србски народ и преко 1200 Срба свештеника. Многи су касније поратно страдали на разне начине. СВЕШТЕНСТВО ЈЕ ПОБИЈЕНО ДА НЕМА КО СРБЕ УЧИТИ. Нова покољења мање је имао ко учити. Останули су мање знали о чему ће и мање смјети како ваља.


Ускоро Завршни III део ...
FB Коментари

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Одабир писма

2020© All rights reserved. | Newsphere by AF themes.