Суб. окт 31st, 2020

Сорабија Инфо

За све оне који воле Србију и желе јој добро!

Родољубље уједињује „све“ Србије!


Родољубиви Блог/Портал – за све оне који воле Србију и желе јој добро!

Ја сам Миодраг Рашић

, имам 45 године и живим у Србији читав свој живот. Ја сам Србин, Православне вероисповести и себе заиста сматрам искреним родољубом (патриотом) Србије, српског народа у целини, али и свих осталих грађана Србије, како год се они национално, религиозно, политички итд, изјашњавали и осећали.

Ја дубоко верујем, да иако горе наведено, многим тзв. националистима и патриотама илити „десно опредељенима“, ће звучати помало сумњиво и преопште, те потенцијално можда и опасно, либерално, да ја И ТЕ КАКО могу да будем истински родољуб и да уважавам права других да се изјашњавају, осећају и сматрају себе оваквим и онаквим, те да се у том смислу и изјашњавају. Чак шта више, као Родољуб имам обавезу да будем такав!

Са друге стране многи људи, који себе сматрају, првенствено грађанима, либералних погледа на свет, које многи горе наведени називају припадницима тзв. „Друге Србије“, ће вероватно само помињање да сам родољуб Србије и да се јасно изјашњавам као Србин, Православне вероиспосвести, између осталог, значити да нисам потпуни део њих и да врло „окрњено“ делим са њима, тзв. „прогресивне илити напредне“, модерне идеје, ставове, погледе на живот, итд.


Ако би се руководили, већ утврђеним предрасудама и унапред утврђеним гледиштима „једних“ на „друге“, а које сам помало штуро изнео у горе наведеном, испало би да ја у ствари, нисам нико и ништа и да не припадам ниједној од две горе поменуте „стране“, јер се не уклапам 100% у ниједну од горе наведених „позиција“ на које се људи у нашој Земљи деле.

Прихватам и то, да сам можда у заблуди, да можда седим на две столице, а то је немогуће итд. Само, проблем је што ја заиста сматрам, да са свим горе реченим о мени, ја седим на једној, јединој столици. Та столица је српски народ, Србија, грађани Србије и сви они који макар и 1% себе идентификују са Србијом, шта год за њих то подразумевало, и седење на тој столици, заиста подразумева и једну и другу, трећу … стоту Србију.

Не дај Боже да Србија има само једно или два лица! Не дај Боже да Србија нема један јединствени и бескрајни колорит свих оних различитости, које и је и чине оваквом каква је и који је један од најбитнијих фактора, који утиче на то да се ја са поносом сматрам родољубом Србије! Али … то значи и обавезу да се тај колорит чува и чисти од нијанси, које би га могле замутити и начинити једном сивом, „шућмурастом“, нејасном сликом …

Овде морам да цитирам дефиницију родољубља:

Патриотизам или родољубље је скуп снажних и искрених осећања љубави, поштовања и привржености чији су објекти сопствени народ, национална држава (отаџбина, домовина) и целокупан етнички простор датог народа, језик и писмо, национална историја, национална култура, традиција и предање, национални симболи, те најзначајније аутентичне националне институције из сфере политике, одбране, спорта, културе, науке, просвете и религије. Патриотизам подразумева развијену националну свест и оформљен национални идентитет, како на индивидуалном, тако и на колективном нивоу.

Патриота има обавезу да се бори за слободу свог народа и независност, суверенитет и целовитост своје отаџбине, те да, у сфери свог професионалног, друштвеног и политичког деловања, у границама својих могућности активно доприноси остваривању националних интереса, очувању и афирмацији националне културе и постизању свеукупног националног бољитка.

За патриотизам је широко прихваћен позитиван вредносни став, с обзиром да он искључује пристрасно идеализовање сопственог и ниподаштавање других народа, осећање мржње, презира или нетрпељивости према другим народима и дискриминаторско опхођење према њима, што могу бити одлике национализма и што јесу одлике шовинизма. Патриотизам се, напротив, одликује поштовањем других народа и туђих националних култура, уз снажан осећај поношења сопственом националном припадношћу и националном културом.

Ја се 100% слажем са овом дефиницијом и трудим се да ускладим своје ставове и понашање, сходно горе цитираним садржајем.


Сада би требало да будем још одређенији у вези онога што сматрам битним одликама свог идентитета.

Зашто?

Зато што сам верујући Православни хришћанин, са свим могућим манама и потенцијалним лутањима и скретањима са тог пута, али и са сталном борбом да се на тај пут вратим, кад год са њега скренем. Зато што сам привилегован са сазнањем и познањем више ствари у животу, попут, Светосавља, живота у средини, која је вишенационална и мултиконфесионална (Срем), сеоској (паорској) средини, зато што сам рођен и живим на Балкану, али и зато што сам добар део свог живота се идентификовао и спознао и „западну“ модерну културу (Рок и Популарна музика, филмови итд) … Зато што су ми руски писци деветнаестога века, испунили рану младост невероватним „световима“ и личностима, догађајима из њихових дела, наравно да на првом месту истичем Фјодора М. Достојевског, али и Гогоља, Тургењева итд., али и зато што ми је прве кораке на путу ка спознању Хришћанске, а потом и Православне хришћанске вере, „поклонио“ Хенрик Сјенкјевич, Пољак, Католик?!

Зато што ми је професија, Веб и Графички дизајн (вебсајтови, Интернет), значи нешто тако модерно и не-традиционално, а са друге стране, маштам о пресељењу у што „пасивнији“ део Србије (Тара и сл.) далеко од урбаног …?!

Како онда да „одсецам“ делове мене и мог живота, тако што ћу се одрицати оних утицаја, који долазе од „не-Срба“ или „не-Православних“ или од „не-традиционалних“ и сл.


Сада морам да будем помало тривијалан и да кажем, да наијскреније верујем да оно што се уради са добром, позитивном и искреном намером, једино то у себи може садржати нешто добро. Уопште ме незанимају дела, ствари, идеје … у којима препознајем оно што би могли назвати „задњим намерама“, без обзира, колико „слатке“ биле и колико аутори истих их износили на врло привлачан и утицајан начин.

Да буден још „тривијалнији“, ИСТИНА и ЧИЊЕНИЦЕ су једино мерило мог погледа на свет и ствари, а у одсуству истих (уколико је нешто тешко доказати или оповргнути, а живот има највише оваквих ствари и ситуација), ИСКРЕНОСТ, са прихватањем одговорности за изнети
став и спремност да прихватим и добре и лоше последице мог избора. И наравно да уколико схватим да сам погрешио, се или извиним или то јавно саопштим.


Може се овако у недоглед …


Закључак:

Бићу толико искрен да признам, да већи део оног што сам о себи рекао у овом представљању су моје тежње или жеље, какав би волео да будем!
Далеко сам ја од једног таквог, помало идеализованог Човека (по мојим скромним схватањима), али ИСКРЕНО томе тежим.

Даље, уколико читате ово, значи да нисте одустали на пола читања, овог опсежног представљања и да сте на неки начин заинтересовани, било да се сложите, допуните или да ме демантујете, критикујете … свеједно. Битно је да ипак има материјала за размишљање и дискусију о овоме, што сам досада рекао.

Придружите ми се на овом Блогу/Порталу, који сам окарактерисао као Родољубиви! Јер српска реч „Родољубље“ има још пуније и шире значење од латинског пандама „Патриотски“, који је директно повезан са појмом Отаџбина, Домовина … а наша реч Родољубље, указује на љубав и бригу за свој Род, што би се у ширем значењу могло односити на читаво Човечанство!

НЕ ПРИЗНАЈЕМ поделу нa прву, другу илити ко зна коју и какву Србију. Србија је једна и јединствена! Држава у којој би требало да буде ваљда и Срба и грађана Србије, а не само про ових и про оних!

Одабир писма

2020© All rights reserved. | Newsphere by AF themes.